„U prirodi ništa ne postoji samo.“ – Rachel Carson, 1962
Darovi prirode našoj planeti su milioni vrsta koje znamo i volimo, i još mnogo vrsta koje tek treba da otkrijemo. Nažalost, ljudska bića su neopozivo uznemirila ravnotežu prirode i, kao rezultat toga, svet se suočava s najvećom stopom izumiranja. Brzo izumiranje vrsta u našem svetu danas, rezultat je ljudske aktivnosti. Globalno uništenje i brzo smanjenje populacije biljaka i divljih životinja direktno su povezani sa uzrocima koje pokreću ljudske aktivnosti: klimatske promene, krčenje šuma, gubitak staništa, krivolov, neodrživa poljoprivreda, zagađenje i pesticidi. Uticaji su dalekosežni.
U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među ugroženim životinjama je 273 vrsta ptica, kao i 66 vrsta sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Od 6 bioregiona koji postoje u Evropi, 5 je zastupljeno u Srbiji, što dovljno govori o bogatstvu biodiverziteta kod nas. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je i zauvek nestao. Kao i većina zemalja, Srbija ima svoje crvene knjige u kojima se nalaze liste iščezlih i krajnje ugroženih vrsta.
U svetu je takođe formirana i Crna knjiga flore i faune u kojoj je popis više hiljada vrsta koje je čovek zauvek uništio. I Srbija je našla mesto u njoj i to sa 4 vrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji: bezčekinjasta udovičica (Scabiosa achaeta), Pančićev slez (Althaea kragujevacensis), Vranjski slez (Althaea vranjensis) i Moravski orašak (Trapa annosa).
Neke od globalno ugroženih vrsta koje se više ne mogu naći kod nas su: mala droplja (Tetrax tetrax), tetreb ruževac (Tetrao tetrix), bela kanja (Neophron percnopterus), crni lešinar (Aegypius monachus) i orao bradan (Gypaetus barbatus).
Retke, ugrožene i zaštićene životinje u Srbiji: Apolonov leptir (Parnassius apollo), prdavac (Crex crex), lipljan (Thymallus thymallus), stepski soko (Falco cherrug), crni daždevnjak (Salamandra atra), veliki tetreb (Tetrao urogallus), patka njorka (Aythya nyroca), beloglavi sup (Gyps fulvus), orao krstaš (Aquila heliaca), vidra (Lutra lutra), belonokta vetruška (Falco naumanni), slepi miševi (Chiroptera), velika droplja (Otis tarda), šareni tvor (Vormela peregusna).
U svojstvu kandidata za EU, Srbija je prihvatila program „NATURA 2000“, što je osnov za zaštitu prioritetnih vrsta biljaka, životinja i tipova staništa. Nakon prostornog definisanja, utvrđivanja vrsta koje žive na datom predelu, slede aktivnosti zaštite. http://www.natura2000.gov.rs/en/natura2000/
Ostavite odgovor